Sajt19.info

Pismo majci - Sergej Jesenjin

Jesi li živa, staričice moja?
Sin tvoj živi i pozdrav ti šalje.
Nek' uvečer nad kolibom tvojom
ona čudna svjetlost sja i dalje.

Pišu mi da viđaju te često
zbog mene veoma zabrinutu
i da ideš svaki čas na cestu
u svom trošnom starinskom kaputu.

U sutonu plavom da te često
uvijek isto priviđenje muči:
kako su u krčmi finski nož
u srce mi zaboli u tuči.

Nemaj straha! Umiri se, draga!
Od utvare to ti srce zebe.
Tako ipak propio se nisam
da bih umro ne vidjevši tebe.

Kao nekad, i sada sam nježan,
i srce mi živi samo snom,
da što prije pobjegnem od jada
i vratim se u naš niski dom.

Vratit ću se kad u našem vrtu
rašire se grane pune cvijeta.
Samo nemoj da u ranu zoru
budiš me k'o prije osam ljeta.

Nemoj buditi odsanjane snove,
nek' miruje ono čega ne bi:
odveć rano zamoren životom,
samo čemer osjećam u sebi.

I ne uči da se molim. Pusti!
Nema više vraćanja ka starom.
Ti jedina utjeha si moja,
svjetlo što mi sije istim žarom.

Umiri se! Nemoj da te često
viđaju onako zabrinutu,
i ne idi svaki čas na cestu
u svom trošnom starinskom kaputu.

Sergej Jesenjin

ljubav, POEZIJA | Komentari (2)

Komentari

M. Pešić, izdanje Narodna knjiga, Beograd 1966.

aforizmi | 04/02/2013, 13:33

aforizmi

PISMO MAJCI

Još si živa, ti, starice moja?
Živ sam i ja. Pozdravljam te, znaj!
Nek se zari kolibica tvoja
I nad njome neizrečni sjaj.

Meni pišu da, tajeći zebnju
Brižna tužiš za mnom svaki dan,
Da izlaziš na drum ko u šetnju
Uvijena u stari kaftan.

Da u plavom sutonu te muči
Često ista i slika i kut-
Tobož da me u kafanskoj tuči
Udario nož sred srca ljut.

Ništa, majko! Smiri se iz tija.
To je grozno bunilo, jad nem.
Nisam tako očajna bekrija,
Da ne vidim tebe, a da mrem.

Kao nekad, ja sam i sad nežan
I jedino sanjam sve o tom,
da me prođe jad, crn, neizbežan,
I da što pre dođem domu svom.

Vratiću se, kad olista granje
Naše bašte, kada bukne sve.
Ne budi me ti tad u razdanje
Ko no osam leta što si pre.

O, ne budi odsanjani šumor,
Ne uzbuđuj to što se ne zbi-
Odveć rani gubitak i umor
Pruži meni život što ne bdi.

I ne uči da se molim. Brajko,
K starom nema povratka, pa kraj.
Ti jedina radost si mi, majko,
I jedini neizrečni sjaj.

Zaboravi ti na svoju zebnju,
I ne tuži za mnom svaki dan
Ne izlazi na drum ko u šetnju,
Uvijena u stari kaftan.

Dodaj komentar





Komentar će biti proveren pre nego što se objavi.

Zapamti me