Sajt19.info

Citati iz Biblije

I reče: Go sam izašao iz utrobe matere svoje, go ću se i vratiti onamo.
Gospod dade, Gospod uze, da je blagosloveno ime Gospodnje.

Knjiga o Jovu 1:21

vera, Sveto pismo | Komentari (0)

Život posle smrti - parabola

Jedno jutro, probude se blizanci u majčinoj utrobi i počnu se prepirati:

- Ma daj!? Nemoj se šaliti da veruješ u život posle rođenja?

- Pa, ovaj... Sigurno postoji nešto nakon rođenja. Možda se ovde za to pripremamo?

- Jesi blesav! Život posle rođenja? To nema nikakvog smisla. Kako bi to uopšte izgledalo?

- Ne znam... voleo bih da bude puno svetla i prostora! Možda bismo mogli trčati? Bilo bi zabavno jesti svojim ustima!

- Ti si lud! Nemoguće je hodati i jesti svojim ustima. Da nije tako, onda ne bismo imali pupčanu vrpcu, a imamo je. Kažem ti, rođenje je kraj!

- Ne znam, ali verujem da će se dogoditi nešto dobro. Nešto što ne možemo ni zamisliti.

- Ti si stvarno lud, niko živ se od tamo nije vratio! To znači da je rođenje kraj. Osim toga, šta nedostaje ovom životu ovde?

- Možda ćemo izaći napolje i sresti Mamu. A ona će se brinuti za nas, ljuljati nas, hraniti, maziti...!

- Mama?!? Ne mogu verovati? Ti veruješ u Mamu! Pa dobro, gde bi po tebi ta Mama trebala biti?

- Ne znam. Možda svuda oko nas? Možda smo živi samo zahvaljujući njoj? Možda bez nje ne bismo mogli ni razmenjivati misli? Mislim da bez nje ne bismo uopšte postojali!

- Ma daj! Da li je neko video Mamu? Ja nisam. Zato je jasno da ne postoji!

- Da, moguće je da ne postoji .... Ali, znaš... ponekad, kada smo potpuno mirni, kao da je čujem kako peva i dodiruje naš svet!

Generalna, vera, POUČNE PRIČE | Komentari (0)

Fakultet za prirodnu medicinu - ONLINE

IPM

FAKULTET ZA PRIRODU MEDICINU, online studiranje

Ostvarite 5% popusta na školarinu, prijavljivanjem preko našeg mejla: aforizmi.blog.rs@gmail.com

Sve informacije možete pogledati na sajtu Instituta za prirodnu medicinu.

Generalna | Komentari (0)

život

Život nikada ne daje ono što obećava - nego uvek više ili manje od toga.

Ivo Andrić

život, Ivo Andrić | Komentari (0)

humor

Humor je takođe način da se kaže ozbiljna stvar.

Tomas Sterns Eliot

Generalna | Komentari (0)

Njegoš

Ko na brdo ak i malo stoji - više vidi no onaj pod brdom.

Petar II Petrović Njegoš

Petar II Petrović Njegoš | Komentari (0)

biraj

Đavo ima najbolje izgovore, a Bog najbolje odgovore.

Zoran Kostić Cane

čovek, vera | Komentari (0)

Kad budem mlađi, Matija Bećković

 

Kad budem mlađi
Umeću da živim
Neće mi dani prolaziti kao do sad
Tek tako
Bez svrhe i smisla
Imaću  vremena
Koliko hoćeš
Ali ga neću traćiti na gluposti
Već svaki tren posvetiti sebi
Osmisliti ga i oslojiti
I laganicom
Rasporediti na svoja zadovoljstva

Kad budem mlađi
Neću otvarati oči
Čim se probudim
Već nastaviti da žmurim
Gledam unutra i maštarim
Dok pokretom nožnog palca
(Koji je doručak za telo)
Uspostavim vezu sa svetom
Stimulišući sisteme
Da luče najveće divote
Potrebne za predstojeći dan
Dok orošeno čelo
(A ne kapljičasti znoj)
Kruniše to delo

Kad budem mlađi
Imaću dobro postavljenu kičmu
A nema dobro postavljene kičme
Bez jakih stomačnih mišića
Ni jakih stomačnih mišića bez trbušnjaka
Bar dve stotine dnevno
Pre šest sati popodne
Što je sasvim dovoljno
Da autiram mlečnu kiselinu
I ostvarim san mnogih naraštaja

Kad budem mlađi
Na trening bez strečinga
Neću ni pomišljati 
Jer od vežbi bez istezanja
Nema teže zablude
Ni od zgrčenih mišića veće tragedije

Kad budem mlađi
Glavu ću uravniti
S vrhovima kukova
A bradu podići
Paralelno s tlom
Koračajući krupnim koracima
Kako bih istezao mišiće
Pokretom iz kukova
Butina i kolena
I hrlio napred
Bez osvrtanja
I odvratne snishodljivosti
Prema utvarama 
Prošlosti

Kad budem mlađi
Neću jesti s nogu
Ni onako uzgred
Gluvareći kuhinjom
Već uvek za stolom
Makar jednu maslinku
Postaviću sto najsvečanije
Potegnuti stolnjak od damasta
Uštirkane salvete
I srebrni escajg
Napraviti atmosferu
Pustiti muziku
Upaliti sveće
I tek pošto se tušnem 
I skockam do bola
Raspaliću po maslinki
I utoliti glad za identitetom

Kad budem mlađi
Svaki zalogaj žvakaću
Najmanje trideset šest puta
Uživajući u brojanju
Mada ću za svaki slučaj
Sat držati pored tanjira
A na satu umesto klatna
Imaću ogledalo
Da gledam svoju ikonu
I pratim kako joj drhturi
Žilica iza ušiju
Kad budem mlađi
Umesto o Berlinskom 
I Kineskom zidu
Brinuću samo o jednom
Zidu nad zidovima
Zidu debelog creva
A najveće kršine
Koje u izvesnim godinama
Počnu da se smanjuju
Neka se samo sete
Koliko su u životu 
Polokale koka kole

Kad budem mlađi
Učiću s razumevanjem
Kroz igru
Distant learning
Redovno
A ne kampanjski
I u poslednji čas
Neću biti skroz odličan
Nego jak četvorkaš
Poliglota
Pričaću
Ingliš
S trendi akcentom
I znalački umiksan
Kompjuterski sleng
Domaću spiku
S posebnim naglaskom
Na govor tela
I neverbalnu mimiku
Rečju
Sve jezike
Bez muke
Maternje i taternje
Osim jezika mržnje
Kad budem mlađi
Neću biti član SANU
Ma koliko me pritiskali
I sedeli za vratom
Da im to učinim
Nema sile da me navataju
I upišu u tu faunu
Matorih destruktivaca
I okljocanih luzera
(Čitaj ratnih huškača
I klerofašista)
Zaobilaziću tu zgradu

Na putu u diskoteku
Da ne misle da mi je stalo 
Do lažnog perja 
Pokušaću na finjaka
Da ih dilitujem
Ali ako budu navalentni
I nastave da me blamiraju pred ekipom
I telohraniteljima
(Ljubaznost me i inače čini napetim)
Biću prinuđen
(U samoodbrani)
Da ih gadno nabušim
Polomim i pokopam

Kad budem mlađi
Nosiću samo brendirano
Nešto u čemu se vidim
A ako uflekam
Robnu marku
Neću se nervirati
Nema veze
Mirno ću se udaljiti
I bez zezanja
Pući u glavu
I sve će biti
Kao da ništa nije bilo
Što se ja ne bih upucao
S debelim razlogom
Kad se Hemingvej i kompanija
(Hemingway & 
Pukoše u glavu
Bez ikakvog razloga
Pa im ništa ne fali

Kad budem mlađi
Odmah ću da se definišem
Davaću jasne komande
Neću raditi full time job
Koji ne dopušta osluškivanje organizma
Već part time job
Kako bih sebi mogao priuštiti
Najmanje čuku dnevno
Kreativne samoće

Kad budem mlađi
Studen i vrelina neće nasrtati na moju gleđ
Niti će mi po telu plutati višak vode
Be-12 potražiću negde drugde
A ne u hlebu
Kvascu i pivu
Pa makar ništa ne bilo od mojih noktiju

Kad budem mlađi
Nikad zaludan
Znajući za meru
Skratiću ime i prezime
Čemu toliki slogovi
I tako dugačka imena
U tako maloj i mizernoj zemlji
S tom dužinom
Ne možemo u svet
Insistirati na ić
Koje svi čitaju ik
A ne treba ti ni nick name
Politički je nekorektno
Važno je za koju firmu radiš
A ne kako se zoveš
Nikoga to u svetu ne zanima
I nije realno očekivati
Da se iko smara
I ikad igde
Pravilno izgovori
Tvoje deplasirano
Ime i prezime

Kad budem mlađi
Neću živeti ovde
Nema šansone
No chance
Dosta je bilo smaranja
Sa Čistim Kolorom
Ne bežim već odlazim
Navigam
Pakujem se
Palim
LA ili
Ko da težu gomilu lakog keša
A kad klepim kintu
Narokam se
I nagrnem pare
Boli me uvo
Na šta ću da ih kršim
I slupam
U svakom slučaju
Alo
Dobro jutro Kolumbo
Nema smisla živeti s narodom
Za koji se zna
Da se neće opametiti
Nikad

Kad budem mlađi
Biću Amerikanac
I utoliti glad
Za alternativnim postojanjem
Glupo je (za sada)
Biti nešto drugo
Ali se bojim da se ne uradim
I da sutra kad budem mlađi
Amerikanci budu
Pa šta onda da radim
(U svakom slučaju
Da sam bio Amer
Ne bih čamio s majkom u podrumu
Za vreme bombardovanja
Mada nas niko neće bombardovati
Koliko mi sami sebe bombardujemo
Teglama ajvara
Levačkim kobasicama
I sličnim kašikarama)
Nema smisla pripadati
Luzerskim nacijama
Kojima svi drže laktove pod grlom
I ceo vek
Ma ko da si
Provesti u Srbiji
Gde Zapad pravi pauzu
Od nekoliko stotina kilometara
I nastavlja u Bugarskoj
Na putu u budućnost
Ostavljajući nas same
Usred Ničega

POEZIJA | Komentari (0)

budućnost

Prava sreća je da uživaš u sadašnjosti bez nervoznog osvrtanja na budućnost.

Seneka

čovek, sreća, Seneka | Komentari (0)

Plavi zec, Duško Radović

Tri sam zemlje prelazio,
i tri gore pregazio,
i tri mora preplovio -
dok ga nisam ulovio.
Plavog zeca,
čudnog zeca,
jedinog na svetu!

Ovaj zec
zna da svira,
ovaj zec
zna da plete,
ovaj zec
ručak kuva,
ovaj zec
kuću mete.
Ovaj zec
plesti ume,
ovaj zec
žeti ume,
ovaj zec
šiti, piti,
i francuski govoriti
- sve razume!
Plavi zec,
čudni zec,
jedini na svetu!

Ja ga htedoh vama dati
da vas mije,
da vam šije,
da vam kroji,
da vam broji,
da vam plete,
da vam mete,
da vam kuva,
da vas čuva,
da vam peva,
slike šara
i francuski razgovara.
Plavi zec,
čudni zec,
jedini na svetu!

Stavih zeca u torbak
pa požurim svojoj kući.
Al’ kad bismo ispred kuće
stade zečić da šapuće:
- Pusti me, lovče,
hrabri lovče,
da očešljam kosu,
da umijem lice,
da isečem nokte,
da ispravim stas,
da udesim glas.
Nek’ vide deca
plavog zeca,
čudnog zeca,
jedinog na svetu!

Pustih zeca iz torbaka
al’ se zec ne očešlja,
al’ se zec ne umi,
nit’ iseče nokte,
nit’ ispravi stas,
nit’ dotera glas.
Već pobeže, oj nesrećo,
na kraj sveta, oj nevoljo!
Plavi zec,
čudni zec,
jedini na svetu!

Dušan Radović

Duško Radović, POEZIJA | Komentari (0)

«Prethodni   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 80 81 82  Sledeći»