Vera tvoja spasila te je

I gle, žena u gradu koja beše grešnica, doznavši da je Isus za trpezom u kući farisejevoj, donese miris u sudu od alavastra.

I stavši pozadi kod nogu njegovih plakaše, i stade kvasiti noge njegove suzama, i kosom od glave svoje otiraše, i celivaše noge njegove, i mazaše mirisom.

A kad vide farisej koji ga je pozvao, reče u sebi:
Da je on prorok, znao bi ko i kakva ga se žena dotiče, jer je grešnica.

I odgovarajući, Isus mu reče: Simone, imam ti nešto kazati. A on reče: Učitelju, kaži.

A Isus reče: Dvojica behu dužni jednom poveriocu, jedan beše dužan 500 dinara, a drugi 50.
A kad oni ne imadoše da mu vrate, pokloni obojici. Kaži, koji će ga od njih dvojice više ljubiti?

A Simon odgovarajući reče: Mislim onaj kome više pokloni. A on mu reče: Pravo si sudio.

I okrenuvši se ženi, reče Simonu: Vidiš li ovu ženu? Uđoh ti u kuću, ni vode mi na noge nisi dao, a ona mi suzama obli noge, i kosom glave svoje obrisa.
Celiva mi nisi dao, a ona, otkako uđe, ne presta celivati mi noge.
Uljem nisi pomazao glavu moju, a ona mirisom pomaza mi noge.

Zato ti kažem: Opraštaju joj se gresi mnogi, jer je veliku ljubav imala; a kome se malo oprašta malo ljubavi pokazuje.

A njoj reče: Opraštaju ti se gresi.
I stadoše u sebi govoriti oni što sedeše s njim za trpezom: Ko je ovaj što i grehe oprašta?
A ženi reče: Vera tvoja spasla te je, idi u miru.

Isus Hrist (Luka 7:37-50)